- Koja je vaša prva asocijacija na reč Balkan?

Prva asocijacija je put ka Jadranskom moru. Na Balkan sam prvi put došao kad se Jugoslavija nasilno raspadala u gradjanskom ratu. Nažalost, sve lepe stvari o kojima sam slušao za mene su ostale tajna, i, što je još gore, sretao sam se sa ljudima i dogadjajima koji nemaju mnogo zajedničkog sa pozitivnim stvarima, već pre sa negativnim.

Kada posmatram to sada sa distance, imam osećaj da su sve strane izgubile. Sad kad razgovaram sa ljudima sa kojima sam pričao pre 20 godina kažu mi da uopšte ne shvataju kako su se našli u takvoj situaciji. I ako nam ju je neko drugi nametnuo, moramo sebi priznati da smo i sami krivi kada nam se tako nešto desi.

- Iz kog razloga nekadašnja Čehoslovačka, a sada Češka Republika, ima tako dobar odnos prema ovom regionu?

Moderna istorija koja nas spaja počela je davno, pre 1918. godine, posle osamostaljivanja pojedinih država nakon raspada Austrougarske monarhije. Tada su i politički predstavnici naših zemalja bili blisko povezani, jer su želeli nezavisnost svojih država. Nije tajna da je Tomaš Masarik koristio pasoš Kraljevine Srbije da bi mogao da putuje i izvan zemalja Austrougarske. U vreme prve republike obe zemlje su se susretale sa sličnim problemima, ali je saradnja bila izuzetna, jer su tadašnja Čehoslovačka i Kraljevina Jugoslavija imale odlične ekonomske odnose, i robna razmena je bila na visokom nivou. Zgrada nekadašnjeg predstavništva "Škoda Prag" je današnja Ambasada Republike Češke, a Ambasada Jugoslavije, a sada Srbije, se nalazi na najlepšem mestu u Pragu, pored Karlovog mosta.

- Kako vidite Balkan danas?

Prvo što bi trebalo uraditi je da se žitelji ovog regiona oslobode svih negativnih faktora iz perioda poslednjih 20 godina i okrenu se pozitivnim stvarima, kvalitativnim promenama. Ne samo u ekonomiji, već u promeni mišljenja svakog čoveka ponaosob, što je najteže. Izuzetno je važno i da postoji dobra volja da se ti problemi reše.

Nije ispravno misliti da će ovde doći neko iz Evropske unije i da će da završi sve. Mislim da je krajnje vreme da pojedinačne zemlje bivše Jugoslavije, i pored svega što se dogodilo, počnu da pomažu jedna drugoj.

- Koliki je strani uticaj na Balkanu?

Uticaj EU i pojedinačnih zemalja Unije je veliki, ali mislim da nije u toj meri da bi one uticale na unutrašnju politiku ovih zemalja. To moramo pogledati i iz ugla nedavne istorije. Ako se setimo, videćemo da su se SAD, kao svetska sila, dugo zalagale da opstane celovita Jugoslavija. Tek su neki kasniji dogadjaji uticali da Amerikanci promene svoje mišljenje, a što su učinile i neke evropske zemlje. Moramo imati na umu da su te promene nastupile i pod snažnim uticajem javnog mnjenja, koje se formiralo izveštajima sa terena, što nas dovodi do toga da su te zemlje svoje mišljenje morale da promene zbog vlastitih unutrašnje-političkih potreba.

Što se tiče sadašnjeg vremena, uticaj postoji, ali u onoj meri koliko je potrebno da dodje do političke i ekonomske normalizacije na celom ovom prostoru. To se dešava iz razloga što svet ne želi da ovde postoji neka crna rupa koja, u krajnjem slučaju, ne bi odgovarala ni ljudima koji ovde žive. Ako i postoji nekakav uticaj, onda je to onaj koji želi da dovede do toga da stvari funkcionišu ovde kao što su funkcionisale pre npr. 25 godina. Tek kad se stvari normalizuju možemo videti da li je taj uticaj bio pozitivan ili negativan.

- Kakav je položaj Evrope danas?

Neko je rekao jednu lepu stvar: Stare Evrope više nema. Evropa danas je zasnovana na američkom mišljenju i kineskoj robi. Evropa sigurno mora promeniti svoje delatnosti i privredu, što znači da nema više bogaćenja, u toj meri, na osnovu jeftine radne snage u Kini, zato što će, pre ili kasnije a možda i sada, dok pričamo, Kina postati ekonomska velesila. Evropa je sa takvim načinom razmišljanja polako gubila industrijsku emancipaciju, gubila je razvoj koji je postavljen na takvoj osnovi. Danas, na primer, dolazi do velikog razvoja u oblasti elektromobila. To znači čistiji vazduh, manje buke, smanjenje štetnih isparenja, naročito u velikim gradovima. Kina danas nije samo neko ko iznajmljuje radnu snagu, već neko ko je silovito krenuo u investiranje projekata, a naročito u oblasti proizvodnje jeftinih baterija za takve automobile. Ove baterije će omogućiti vožnju od 300 do 900 kilometara. Zato mislim da je važno da se vratimo pozitivnom razmišljanju koje je postojalo u vreme industrijske revolucije. To znači - naći ljude, motivisati pojedince i inspirisati ih da se upuste u takav biznis da ne bismo ostali samo potrošači, već da postanemo i stvaraoci svakodnevnih vlastitih potreba. Takav način razmišljanja će doprineti širenju EU, u koju će ući i one zemlje Balkana koje to još nisu ostvarile.

- Bugarska i Rumunija, kao balkanske zemlje, ušle su u EU iako nisu ispunile pojedine zahteve i očekivanja? Kako gledate na to?

Ne samo Bugarska i Rumunija, već se na kraju ove ekonomske krize pokazalo da je Grčka falsifikovala ekonomske rezultate i da nije ispunjavala kriterijume koji važe za korišćenje evra kao domaće valute. Odavno mislim da su npr. Srbija i  Hrvatska trebalo da budu članice EU, ali sada će upravo zbog grešaka navedenih zemalja Evropa biti još obazrivija prilikom primanja novih članova. Želim da kažem, ako je ulazak Rumunije i Bugarske bio više politički čin nego realnost, danas će širenje Unije biti rigoroznije i moraće da se ispune i najsitniji detalji koji budu postavljeni kao zadaci zemljama kandidatima.

- Da li onda Bosna i Hercegovina ima evropsku perspektivu?

Austrougarska je “vaspitavala” Bosnu preko 30 godina besciljno. Sad sam čuo zanimljivu reminiscenciju da bi bilo dobro kada bi Evropa shvatila da je postavila u BiH protektorat i kada ne bi to nazivala drugačije nego protektoratom. Činjenica je da, posmatrano iz praktičnog ugla, administrativna podela te zemlje de facto funkcioniše. Pitanje je - kako dalje? Najlakše je reći učlanjivanjem BiH u EU. Ali, kako će BiH ispuniti kriterijume za ulazak u EU? Jedino što u ovom trenutku može pomoći jeste da se stalno organizuju razgovori izmedju političkih predstavnika svih strana u BiH. Samo tako će se pronaći najbolje političko rešenje Ponavljam, to se mora rešiti na domaćem terenu.

- Kako gledate na različit uticaj Rusije i Evrope u oblasti energetike?

Energetska bezbednost bi se predivno razrešila kada bi postojali energetski izvori u Evropi koji bi u celosti pokrili potrebe svih zemalja EU. Ali to je samo lep san. Iz tog razloga postoje ogromni pritisci na državnim nivoima da se reši energetsko pitanje na celoj teritoriji EU. Nedavno sam čuo da se sada ponovo stvara politička situacija kao u 19. veku što, u prevodu, znači da je velika većina malih zemalja pod uticajem dve velike zemlje - Rusije i Nemačke. Svaka politika i ekonomija zavisiće od toga kako će se Rusija i Nemačka dogovoriti, ali to će se pokazati u bliskoj budućnosti.

- Nedavno je jedan visoko pozicionirani ruski diplomata rekao da ako Srbija udje u NATO to će automatski značiti da priznaje Kosovo. Šta mislite o tome?

Mislim da Rusija sprovodi politiku koja je dobra za Rusiju. To znači da je u medjunarodnoj politici teško očekivati da će vam neko bezuslovno pomoći i reći:  "Da, baš smo srećni što smo vam pomogli i evo sve vam dajemo na tacni". Pre bilo kakve medjunarodne podrške, sa bilo koje strane, najvažnije je najpre rešiti probleme kod kuće. Kada to učinite, tek tada bi trebalo očekivati pomoć spolja. Kosovo je ogroman problem, i oduvek je to bio. Ono što se dogodilo u poslednjih 15 - 20 godina, u ovom delu Balkana, sigurno ima istorijsku pozadinu i oslikava ogromnu frustraciju koja je bila potiskivana. Kosovski problem se, na prvom mestu, mora rešiti u Srbiji. Svestan sam da je to jednostavno i lako reći, ali teško realizovati, posebno kada većina u Srbiji misli da je Kosovo i Metohija njihovo, oduvek bilo i zauvek mora tako ostati. Rešenje proizlazi iz sagledavanja gde je taj problem otišao i dokle je stigao. Bez toga, rešenje neće biti pronadjeno i onda će drugi morati da nametnu svoja. Moje mišljenje je da će se taj problem mnogo lakše rešavati kada svi budu u EU.

- Da li mislite da je izjava zvaničnika Rusije upozorenje da Srbija ne udje u NATO?

Mislim da Rusija ne samo da upozorava, već da preti. Češka i Poljska su to doživele u momentu kada je objavljeno da će na njihovoj teritoriji Amerikanci postaviti radarski i raketni štit. Rusija je tada otvoreno pretila Češkoj. Na novinarskoj konferenciji ruski generali i stručnjaci su izneli izričit zahtev kako bi Češka trebalo da se ponaša i kako da se odnosi prema celom tom problemu. Rusi  rade samo ono što je u njihovom interesu, i sada vide Severnoatlansku alijansu kao jedinog potencijalnog neprijatelja. Mislim da je razlog tome Gruzija. Rusija sve vreme rešava problem vlastitog identiteta - da li je Evropa ili Azija, ali ne uspeva da reši tu dilemu.

- Zbog sadašnjeg posla dosta putujete po Balkanu, veoma često ste u Makedoniji, a kao novinar puno vremena proveli ste i na Kosovu. Kako ocenjujete američko angažovanje na ovom području?

Sigurno da ovde postoji razlika izmedju američke i ruske politike. Ta razlika se zasniva na, nazovimo to, refleksiji. To što su Amerikanci izgradili vojnu bazu kod Uroševca i ambasadu u Skoplju znači da su oni u velikoj meri preuzeli odgovornost za rešenje bezbednosne situacije u regionu. Nemam iluzije da Amerika ne sprovodi spoljnu politiku koja njima odgovara, ali ipak ima svoje "granice" prema žiteljima regiona. Takodje, moramo imati u vidu kakav je medijski pritisak vršen u SAD, i dolazimo u sferu medija koji su odigrali ključnu ulogu u rešavanju balkanskih problema, a ne smemo zaboraviti da mediji u SAD imaju izuzetno važnu ulogu u formiranju stava samih Amerikanaca. Takodje, nije strano ni da je Bela kuća bila pod uticajem naslovnih stranica pojedinih novina i udarnih vesti elektronskih medija. Medijski rat koji se vodio oko Kosova nije imao mnogo zajedničkih činitelja sa istinom, ali taj medijski rat Srbi su izgubili.

© 2010 AGE Communications. All rights reserved.