I. Sadašnja saradnja
Carinari Kosova biće raspoređeni na delu luke “Shen Gjin”, nedaleko od Skadra, na severu Albanije. Kosovska vlada i vlada Republike Albanije potpisale su sporazume o saradnji na ekonomskom nivou, kao i u drugim oblastima. Ovim sporazumima je predvidjeno da kosovska Carina bude smeštena u pomenutu albansku luku, odnosno da tako locirana može prikupljati poreze od carina na robe koje, kao krajnju destinaciju, imaju Kosovo. Istovremeno, roba koja stiže morskim putem tretiraće se kao da je u tranzitu kroz teritoriju samog Kosova.
Saradnja Kosova i Albanije u ekonomskom smislu je značajna, imajući u vidu da turizam u Albaniji zavisi ponajviše od kosovskih turista koji letuju na albanskom primorju. Veliki broj njih poseduje i svoj privatni biznis, restorane ili lokale na primorju. Ovakvi vidovi saradnje sve su brojniji, posebno nakon otvaranja autoputa Drač-Morina, koji omogućava putnicima da za dva sata predju put za koji je nekada bilo potrebno vise od 10 sati vožnje. Međutim, ekonomska saradnja između Albanije i Kosova datira od ranije, odnosno od 90-tih godina prošlog veka, kada je veliki broj Albanaca sa Kosova prešao u Albaniju, gde su, nakon pada komunizma, otvorili svoje radnje i započeli privatne poslove. Neposredno nakon NATO bombardovanja SR Jugoslavije, jedan broj albanskih firmi otpočeo je sa poslovanjem na Kosovu. One su posebno bile zastupljene u oblasti osiguranja automobila.
Pojedini kosovski biznismeni, poput Ekrema Luke, investirali su na području Albanije i otvorili svoje firme. Jedna od oblasti koja je bila posebno interesantna kosovskim investitorima jeste gradjevinarstvo.
Bitno manjeg obima, ali ne i zanemarljiva, bila je trgovinska saradnja, poput dolazaka Albanaca sa severa Albanije u tzv. šoping ture, po trgovinskim radnjama na Kosovu.
II. Politicki razlozi
Posle proglašenja nezavisnosti Kosova, nametnuo se problem regionalne saradnje, imajući u vidu da je Srbija zauzela politički stav da neće dozvoliti izvoz kosovskih proizvoda preko svoje teritorije, kao i da nece dozvoliti da Kosovo učestvuje u regionalnim privrednim forumima, ili konferencijama. Ovo je dovelo do "podele" zemalja u regionu, odnosno regionalnih organizacija, na one koje hoće da organizuju sastanke samo sa Kosovom, odnosno na one koje hoće da sarađuju samo sa Srbijom. Podršku Kosovu dali su Albanija i Hrvatska, dok se definisanje i unapređenje ekonomske saradnje Kosova sa Crnom Gorom i Makedonijom - tek očekuje.
Takav razvoj događaja, u kome se u regionu stvaraju dva separatna prostora saradnje, koji međusobno nemaju dodirnih tačaka, veoma je opasan po dalju budućnost ovog prostora.
S tim u vezi, bilo je i ideja da se stvara zajednički energetski prostor izmedju Kosova i Albanije. Međutim, ekonomski strucnjaci, kao jedini modus razvoja obe zemlje, vide upravo u mogućnosti da Kosovo i Albanija deluju na način da popune "međusobni prazan prostor", i da jedinstveno igraju vaznu ulogu u ekonomskom razvoju regiona.
Izraženo u brojkama ministarstava finansija Kosova i Albanije, međusobna saradnja nije prešla iznos od 60 miliona evra robne razmene na godišnjem nivou, što je, objektivno, malo i nedovoljno. Međutim, ovo je procena pre otvaranja autoputa, nakon čega je uočeno da se godišnja razmena povećava tempom od preko 3% godišnje.
III. Nove ideje
Postoji mogućnost da se kosovski uvoz drastično smanji u relativno kratkom roku, odnosno da se na taj način otvori još 40 hiljada novih radnih mesta. Ideja je da kosovski biznismeni otvore jedan veliki centar veleprodaje u Tirani, kao i da se napravi mreža prodaje u celoj Albaniji. Istovetno bi postupili i biznismeni iz Albanije na Kosovu.
Ovu ideju je izneo poznati kosovski biznismen Ramiz Keljmendi, inače vlasnik lanca velikih marketa “ETC”, koji ima veliki uticaj na vlasti Kosova. Na ovaj način bi se pomoglo privredi. Keljmendi misli da Kosovo za godinu dana moze da smanji uvoz za čak 100 miliona evra, a da se, pri tom, znatno poveća izvoz. Sem Albanije, projekat je osmišljen da proizvodi zemalja regije budu u mogućnosti da se promovišu i u drugim zemljama. On predvidja da će samo u glavnom gradu Albanije biti izgradjeni objekti sa najmanje 100 hiljada kvadratnih metara prostora, kao i prodajna mesta sa ukupno 150 hiljada metara.
Ideja ovog projekta, oko kojeg se udružio veliki broj biznismena, predvidja da se smanje troškovi transporta, a time i cene raznih proizvoda. Poslovnim ljudima iz Albanije će biti ponudjena zemlja za izgradnju svojih centara za veleprodaju koju bi mogli da koriste kolektivno.
Kosovo je deo raznih programa, poput CEFTA-e i sličnih, ali je i potpisnik više sporazuma o slobodnoj trgovini sa mnogo zemalja regiona. Međutim, potrebno je najmanje dve godine da se sporazumi primene u praksi, kao i da privreda počne da oseća prve pozitivne rezultate, upravo zbog toga što postoje znatne fiskalne razlike izmedju pojedinih zemalja. Bez obzira na sve, jedna stvar je jasna - Kosovo i Albanija će biti integrisani ekonomski, i to je neophodno ako se uzime u obzir sadašnji razvoj situacije.
Mediji u Albaniji, a naročito televizija, imaju veliki uticaj na Kosovu i često kreiraju javno mnjenje. Kosovo i Albanija ne bi mogli da funkcionišu zajedno, ali ekonomski će saradjivati jako dobro.
Jedan od najznačajnijih koraka koji je učinjen u razvoju međusobne saradnje Kosova i Albanije, ostvaren je u domenu komunikacija. Naime, četvrti mobilni operater u Albaniji postala je kosovska firma - "Post Telekom Kosova", koja je dobila na tenderu. Posle autoputa, i pošta je uvela iste cene za Albaniju i Kosovo, što znači da će cena međusobnih poziva biti znatno niža.
I nadalje će biti većih međusobnih investicija u privredu, ali sve izneto, uz napomenu da je Kosovo skinulo porez za aviokompanije koje lete ka destinacijama udaljenim do 200 kilometara, pokazuje da saradnja Albanije i Kosova poprima konkretnije obrise.
